Mes'ele (pitanja) pojedinačnog (muajjen) Tekfira...

Kaže uvaženi šejh Ebū Batīn, rahimehullāh:

" قد ذكر أهل العلم من أهل كل مذهب أشياء كثيرة لا يمكن حصرها من الأقوال و الأفعال و الاعتقادات , أنه يكفر صاحبها و لم يقيدوا ذلك بالمعاند ,  فالمدعي أن مرتكب الكفر متأولا أو مجتهدا أو مخطئا أو مقلدا أو جاهلا معذور مخالف للكتاب والسنة والإجماع بلا شك مع أنه لا بد أن ينقض أصله فلو طرد أصله كفر بلا ريب كما لو توقف في تكفير من شك في رسالة محمد صلى الله عليه وسلم ونحو ذلك . "

''Učenjaci iz svih pravnih škola su spomenuli  mnogo stvari, koje ne možemo pobrojati, od riječi, djela i uvjerenja, čiji počinioci postaju nevjernicima, i to nisu ograničili samo na inadžiju.

Zato, svaki onaj koji tvrdi da je počinioc kufra iz te'wīla (pogrešno tumačenje dokaza), idžtihāda (ulaganja maksimalnog truda od strane islamskog učenjaka u dokučivanju šerī'atskog propisa), slijepog slijeđenja (taqlīda) ili neznanja (džehla) opravdan – suprotstavlja se Knjizi, sunnetu i idžma'u, bez ikakve sumnje.

S time što  on neminovno mora poništiti taj svoj temelj. Jer, kada bi se do kraja držao svog temelja – nesumnjivo bi postao nevjernikom, kao kada bi se sustegao od tekfīra onoga koji sumnja u poslanicu Muhammeda, sallallāhu 'alejhi we sellem.'' [1]

Šejh Ebū Batīn, rahimehullāh, kaže:
''Po pitanju tekfīra pojedinca kažemo da prvobitno (vanjštinsko) značenje ājeta i hadītha, a i govor većine (džumhūra) 'uleme ukazuje na nevjerstvo onoga koji učini širk Allāhu, čineći 'ibādet nekom drugom mimo Njega i da dokazi nisu napravili razliku između pojedinca i drugog. Kaže Uzvišeni: 'Uistinu, Allāh neće oprostiti da mu se širk čini' i kaže: 'Ubijajte mušrike gdje god ih nađete'. I ovo uopšteno važi za svakog mušrika.
Svi učenjaci u knjigama fikha spominju propis murtedda i prvo što spominju od vrsta kufra i otpadništva je širk, pa kažu da onaj koji učini širk – postaje nevjernikom, i nisu izuzeli neznalicu (džāhila).  (dio fetve  99 ''Ed-Durerus-Senijje'', 10/401)

Kaže uvažni šejh Ishāq, Allāh mu se smilovao:
''Do nas je došla vijest i čuli smo o jednoj skupini, koja se pripisuje znanju i dīnu (pobožnosti) i, kako tvrdi, povodi se za šejhom Muhammedom bin 'AbdulWehhābom, da kažu da se nad onim koji Allāhu učini širk (nešto ili nekog mu pridruži) i čini 'ibādet idolima – ne izriče kufr i širk poimenično (pojedinačno)! 109 Naime, neki od njih, koji su mi se direktno obratili u vezi s tim, čuli su neku braću da su nazvali širkom i kufrom nekog čovjeka koji se molio Vjerovjesniku, sallallāhu 'alejhi we sellem, i tražio pomoć od njega. Pa mu je (tj. tom bratu) taj čovjek rekao: ''Ne nazivaj ga kāfirom (ne izriči kufr nad njim) dok ga ne podučiš!''
( Ovdje šejh otvoreno poriče tvrdnju zagovornika ove 'aqīde i ne pravi razliku između djela i počinioca, riječi i onog koji ih je izgovorio kāfirom i mušrikom) 110 ''Fetwe 'uleme Nedžda'', 3/116

Dalje kaže šejh u istoj knjizi:
''Jer, razgovarao sam (provjerio sam) o ovoj mes'eli sa jednim (nekim) na koga smo ukazali, pa je rekao: ''Kažemo sljedbenicima ovih turbeta, koji im čine 'ibādet i onim koji su u njima: ''Tvoje djelo je širk'', a on nije mušrik'' '' Nakon što je pojasnio da je ova 'aqīda novotarska, šejh dalje, čudeći se i poričući ovo ludo mišljenje, kaže:

''Ovaj što mi je pričao o tome je spomenuo da su ga neki učenici upitali o tome i onom na šta se oslanjaju (dokazu), pa je rekao: 'Tekfīrimo vrstu, a ne imenujemo osobu (tj. pojedinačno), osim nakon upoznavanja. A dokaz nam je ono što smo vidjeli u nekim poslanicama šejha Muhammeda, Allāh mu dušu očistio, gdje se on ustegao od tekfīra onoga koji obožava turbe el-Kiwāz i 'AbdulQādira, zbog nepostojanja onoga ko bi ga upozorio...' '' Pa odgovara šejh:

''Ova naša mes'ela je 'ibādet Allāhu, Jedinom, Koji nema sudruga, i el-berā'a od 'ibādeta svemu mimo Njega i da je onaj koji 'ibādeti uz Allāha nekom drugom – uradio veliki širk koji izvodi iz vjere. Ona je temelj svih temelja i s njom je Allāh poslao poslanike i spustio knjige i nad ljudima se ostvario argument Poslanikom i Qur'ānom. I ovako ćeš naći odgovor učenjaka dina u pogledu ovog temelja kod tekfīra onoga koji učini širk Allāhu; da se od njega traži da se pokaje, a ako se ne pokaje – biva ubijen. Oni ne spominju ''ta'rif'' (podučavanje) u mes'elama temelja, već spominju ''ta'rif'' u manje poznatim mes'elama, čiji dokaz može biti skriven nekim muslimanima, poput mes'elā u kojima se suprotstavljaju neki novotari, poput kaderija i murdžija, ili u nekoj skrivenoj mes'eli, poput sarfa i 'atfa. Pa, kako da ''ta'rife'' (podučavaju) obožavaoce kaburova, kada oni nisu muslimani, niti ulaze u značenje pojma islām? I da li uz širk ostaje neko djelo...?"

Kaže 'AbdulLatīf bin 'AbdurRahmān, rahimehumullāh:

" وهل أوقع الاتحادية والحلولية فيما هم عليه من الكفر البواح والشرك العظيم والتعطيل لحقيقة وجود ربّ العالمين إلاَّ خطؤهم في هذا الباب الذي اجتهدوا فيه ، فضلُّوا وأضلَّوا عن سواء السبيل ؟ وهل قتل الحلاج ـ باتفاق أهل الفتوى على قتله ـ إلا ضلال اجتهاده ؟ وهل كفر القرامطة وانتحلوا ما انتحلوه من الفضائح الشنيعة وخلعوا ربقة الشريعة إلا باجتهادهم فيما زعموا ؟ وهل قالت الرافضة ما قالت واستباحت ما استباحت من الكفر والشرك وعبادة الأئمة الإثني عشر وغيرهم ، ومسبة أصحاب الرسول صلى الله عليه وسلم وأم المؤمنين الصديقة بنت الصديق رضي الله عنهما إلا باجتهادهم فيما زعموا !؟ "

''Zar je ittihādije i hulūlijje u ono na čemu su od jasnog kufra i ogromnog širka i negacije istinskog postojanja Gospodara svjetova, uvelo išta (drugo), osim njihova greška u tom poglavlju, u kojem su učinili idžtihād, pa su zastranili i druge u zabludu odveli sa pravog puta?

Zar je Hallādža ubilo, prema konsenzusu muftija u pogledu njegovog ubistva, išta drugo do zabluda njegovog idžtihāda?

Zar su karāmiti učinili kufr, zagovarali ono što jesu od ogromnih sramota i skinuli sa sebe opis islāma, osim radi njihovog idžtihāda, kako tvrde?

Jesu li rafidije rekli ono što su rekli i ohalālili ono što su ohalāili od kufra i širka i 'ibādeta dvanaest imāma i drugih, i psovanja ashābā Resūla, sallallāhu 'alejhi we sellem, i majke vjernika, Čedne, kći iskrenog, radijallāhu 'anhumā, osim zbog njihovog idžtihāda, kako tvrde?'' [2]

Rekao je šejh Muhammed bin 'AbdulWehhāb, rahimehullāh, govoreći o menhedžu Ibn Tejmijje u tekfīru pojedinca:

" فانظر كلامه في التفرقة بين المقالات الخفية وبين ما نحن فيه في كفر المعين ، وتأمل تكفيره رؤوسهم ، فلاناً وفلاناً بأعيانهم وردتهم ردّة صريحة ، وتأمَّل تصريحه بحكاية الإجماع على ردّة الفخر الرازي عن الإسلام ، مع كونه عند علمائكم من الأئمة الأربعة ، هل يناسب هذا لما فهمت من كلامه : أن المعين لا يكفر ؟ "

''Pogledaj njegov govor o pravljenju razlike između manje poznatih stvari (pitanja) i između onoga o čemu mi pričamo i tekfīra pojedinca u tome.

I razmisli kako je tekfīrio njihove glavešine, toga i toga, poimenično, i da je njihov riddet jasan. I razmisli kako je jasno izrekao spomen idžmā'a u vezi riddeta el-Fahra er-Rāzija od islāma, iako je on kod vaše 'uleme od četvorice imāma.

Slaže li se ovo sa onim što si shvatio iz njegovog govora, da  pojedinac ne postaje kāfirom?'' [3]

Uvaženi šejh 'AbdurRahmān, rahimehullāh, kaže:

" وذكر شيخ الإسلام رحمه الله : أن الفخر الرازي ، صنف : ( السر المكتوم في عبادة النجوم ) فصار مرتداً إلاَّ أن يكون قد تاب بعد ذلك ، فقد كفَّر الرازي بعينه لما زيَّن الشرك …… فانظر إلى هذا الإمام الذي نسب عنه من أزاغ الله قلبه عدم تكفير المُعيَّن ، كيف ذكر عن الفخر الرازي وأبي معشر وغيرهما من المصنفين المشهورين أنهم كفروا وارتدوا عن الإسلام ، وتأمل قوله : حتى شاع ذلك في كثير ممن ينتسب إلى الإسلام لتعلم ما وقع في آخر هذه الأمة من الشرك بالله ، وقد ذكر الفخر الرازي في ردِّهِ على المتكلمين ، وذكر تصنيفه ( السر المكتوم ) ، وقال : فهذه ردّة صريحة باتفاق المسلمين"

''Spomenuo je šejhul-islām, rahimehullāh, da je el-Fahr er-Rāzi napisao ''Skrivena tajna u 'ibādetu zvijezda'', pa je postao murteddom, osim ako se nakon toga pokajao.

On je protekfīrio Rāzija poimenično nakon što je uljepšao širk... Pogledaj ovog imāma kojem oni kojima je Allāh srca skrenuo pripisuju netekfīrenje pojedinca; kako je spomenuo da su nevjernici postali el-Fahr er-Rāzi, Ebū Ma'šer i drugi od poznatih pisaca i da su se otkinuli od islāma.

Razmisli o njegovim riječima: ''...dok se to nije proširilo među velikim brojem onih koji se pripisuju islāmu...'', da bi saznao šta se od širka dogodilo zadnjem djelu ovoga ummeta.

On je spomenuo er-Rāzija  u odgovoru apologetima, spomenuo je njegovo djelo ''Skrivena tajna...'' i rekao: ''Ovo je jasno otpadništvo po saglasnosti muslimana.'' [5]

Kaže Sulejmān bin Sehmān, rahimehullāh:

" وقد تقدم كلام الشيخ في الرازي وتصنيفه في دين المشركين وأنها ردّة صريحة ، وهو مُعيَّن ، وتقدم في كلام الشيخ عبد اللطيف رحمه الله حكاية إجماع العلماء على تكفير بشر المريسي وهو رجل مُعيَّن ، وكذلك الجهم بن صفوان ، والجعد ابن درهم ، وكذلك الطوسي نصير الشرك ، والتلمساني ، وابن سبعين ، والفارابي أئمة الملاحدة وأهل الوحدة ، وأبي معشر البلخي ، وغيرهم . وفي إفادة المستفيد للشيخ محمد بن عبد الوهاب رحمه الله في تكفير المُعيَّن ما يكفي طالب الحق والهدى "

''Prethodio je govor šejha o er-Rāziju i njegovom djelu o dīnu muširka i da je to jasno otpadništvo, a on je pojedinac.

A u govoru šejha 'AbdulLatīfa, rahimehullāh, je prethodio spomen idžmā'a 'uleme u pogledu tekfīra Bišra el-Merīsija, i on je pojedinac.

Isto tako el-Džehma ibn Safwāna, el-Dža'da ibn Dirhema, isto tako et-Tūsija, pomagača širka i et-Telmesānija, Ibn Sebe'īna, el-Fārābija, prvaka nevjernika i zagovornika panteizma, Ebu Ma'šer el-Belhija i drugih. A u ''Ifādetul-mustefīd'' od šejha Muhammeda, rahimehullāh, u pogledu tekfīra pojedinca ima ono što je dovoljno onom ko traži istini i uputu.'' [6]

---

[1] ''Ed-Durerus-Senijje'', 12/72, 73

[2] ''Minhādžut-Te'sīs'', 218. str.

[3] ''Ed-Durerus-Senijje'', 10/63-73

[5] ''Ed-Dureru es-Senijje'', 11/452, 453

[6] ''Kešfuš-Šubhetejn'', 96. str.